11. CELINA: Ka boljem pravnom okviru i njegovoj boljoj implementaciji
Istraživanje koje je sproveo projekat AGRI-EW prikupilo je stavove i ideje različitih zainteresovanih strana u pet zemalja članica EU (Italija, Poljska, Rumunija, Slovenija, Španija) i dve zemlje kandidata (Srbija, Severna Makedonija) o tome kako povećati učešće radnika u poljoprivredi.
Zainteresovane strane u mnogim zemljama, posebno predstavnici radnika, žele da se poboljšaju njihovi nacionalni pravni okviri, uz preciznije definisanje prava na informisanje i konsultacije.
Neki od predloga za unapređenje pravnog okvira uključuju:
- proširivanje obima prava na informisanje i konsultacije na širi spektar situacija i odluka koje mogu uticati na prava i interese radnika, kao što su restrukturiranje, gašenje poslovanja, transferi poslovanja i primena novih tehnologija,
- obezbeđivanje veće transparentnosti i boljeg pristupa informacijama relevantnim za donošenje odluka, kroz zakonsko definisanje efikasnih i transparentnih mehanizama komunikacije, i obavezivanje poslodavaca da daju potpune i blagovremene informacije o finansijskoj situaciji, učinku i izgledima kompanija,
- jaču zakonsku zaštitu predstavnika radnika od nepravednog otpuštanja,
- različite oblike podsticaja za poslodavce koji podržavaju učešće radnika (kao što su niži porezi ili doprinosi za obavezno socijalno osiguranje).
Unapređenje pravnog okvira je važno pitanje u mnogim zemljama, ali samo po sebi ne može da reši problem. Zakonodavstvo može dati samo određena prava radnicima, ali njihovo korišćenje zavisi od inicijative radnika i opšteg stava poslodavaca.
Iako se ne očekuje da bi pravni okvir mogao da obradi sve specifičnosti radnih odnosa u sektoru poljoprivrede, to bi se moglo postići sporazumima između socijalnih partnera.
Na ovaj način bi se mogli prilagoditi mehanizmi informisanja i konsultacija kako bi bolje odgovarali sezonskoj prirodi posla u poljoprivredi i prevlasti malih, porodičnih gazdinstava. Ohrabrujući sastanci, razmena mišljenja i iskustava, kao i zajednički treninzi socijalnih partnera mogli bi biti korak unapred u tom pravcu.
Mnogi radnici nisu dovoljno upoznati sa evropskim i nacionalnim pravnim okvirom i njihovim pravima na informisanje i konsultacije. Stoga bi trebalo uložiti više napora da se radnici i njihovi predstavnici informišu o ovim pravima.
To mogu da sprovode sindikati, ali i organizacije poslodavaca i druge zainteresovane strane. Takve aktivnosti mogu uključivati informativne kampanje, materijale sa uputstvima i obuku za radnike i poslodavce s ciljem razumevanja koristi od učešća radnika i pravnog okvira.
Posebno je važno podići svest među poslodavcima i njihovim organizacijama o obostranoj koristi od učešća radnika, jer dokazi, uključujući i one prikupljene u istraživanju, pokazuju da to može dovesti do boljeg i produktivnijeg radnog okruženja i povećati otpornost kompanije na različite krize.
Opšta promocija socijalnog dijaloga bi takođe mogla da bude korisna za učešće radnika, posebno u slučaju da su konkretne odredbe o informisanju i konsultacijama uključene u kolektivne ugovore.
Kolektivni ugovori bi mogli biti posebno korisni u pružanju konkretnijih i detaljnijih odredbi o pravu na pristup informacijama kompanije i poverljivosti, jer nacionalno zakonodavstvo nije uvek dovoljno jasno u vezi s tim.
Konkretne slučajeve dobre prakse treba dokumentovati, razmenjivati između zemalja i promovisati.
Mora se povećati svest o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu, značaju zelene tranzicije i opsežnosti njenog uticaja na uslove rada u poljoprivredi.
Radnici se moraju konsultovati i uključiti u odluke vezane za poljoprivredne prakse i strategije za ublažavanje klimatskih promena. Ovo se može postići, između ostalog, stvaranjem zajedničkih odbora za zaštitu životne sredine na nivou kompanije. Radnici ili njihovi predstavnici takođe mogu da budu uključeni u različite intelektualne diskusije ili specijalizovane radne grupe ili odbore.
Učešće radnika bi takođe imalo koristi od toga da radnici dobiju više obuke i edukacije o razumevanju uticaja klimatskih promena na poljoprivredu i održivoj poljoprivrednoj tehnologiji i praksama.
Radnike treba podsticati da predlažu i sprovode inovativna rešenja za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje klimatskim promenama, jer oni mogu igrati ključnu ulogu u proceni uticaja klimatskih promena na uslove rada i identifikovanju mera za njihovo poboljšanje.
Zdravlje i bezbednost na radu je takođe oblast sa mnogo potencijala za poboljšanja koja bi se mogla postići snažnijim uključivanjem radnika, u korist obe strane. Na primer, radnicima bi se mogla dati aktivna uloga u planiranju, implementaciji i evaluaciji svih aktivnosti usmerenih na prevenciju profesionalnih rizika.
Poslodavci bi takođe mogli da imaju koristi od više informisanja i konsultacija sa radnicima o pitanjima koja se odnose na radnu efikasnost kompanije i upravljanje poslovanjem, koja u mnogim zemljama retko podležu takvim procedurama.
Iako bi poslodavci očigledno zadržali svoja ovlašćenja u donošenju menadžerskih odluka, snažnije učešće radnika može proizvesti pozitivne efekte u korporativnim procesima donošenja odluka, donoseći iskustva iz prve ruke i sveže ideje.
Predlozi zainteresovanih strana iz pet zemalja članica EU i dve zemlje kandidata za unapređenje pravnog okvira i prakse učešća radnika u poljoprivredi u njihovim zemljama nalaze se u nacionalnim akcionim planovima u sledećoj celini.
