3. CELINA: Kako to funkcioniše u praksi?

Učešće radnika može biti manje ili više formalno, može uključivati predstavnike radnika ili se može sprovoditi direktno, ali to mora biti smislena razmena informacija i stavova o odlukama i politikama kompanije.

Direktni oblici učešća radnika uključuju sastanke predstavnika poslodavaca i radnika, pismenu komunikaciju i različite neformalne načine uključivanja radnika u donošenje odluka na nivou kompanije.

Reprezentativni oblici učešća radnika mogu se sprovoditi ili preko predstavnika radnika koji su posebno izabrani za tu svrhu ili preko predstavnika sindikata.

U malim kompanijama mogu se podsticati manje formalne i neposredne metode, dok je u većim kompanijama izbor posebnih predstavnika radnika, ili sprovođenje ovih procedura preko predstavnika sindikata, obično najbolji i najefikasniji metod.

Procedure informisanja i konsultacija se najčešće sprovode u pisanoj formi. Takođe treba da se zasnivaju na kvalitetnim informacijama i da budu pravilno tempirane.

Rukovodstvo treba da pruži predstavnicima radnika informacije neophodne za objektivan i pravičan uvid u učinak kompanije i uključivanje u konstruktivan dijalog.

Informacije treba da budu potpune, ali i predstavljene na način da omoguće predstavnicima radnika da ih pravilno razumeju i procene.

Konsultacije sa predstavnicima radnika treba obaviti u razumnom roku pre donošenja odluke, tako da im se pruži prilika da njihovo mišljenje utiče na konačnu odluku.

Da bi ispunili svoju ulogu u procedurama informisanja i konsultacija, predstavnici radnika moraju imati redovnu komunikaciju sa radnicima.

Ovo uključuje kako mogućnost da se radnici informišu i konsultuju tokom procedura informisanja i konsultacija, tako i redovnu komunikaciju sa radnicima, omogućavajući im da prikupe svoja mišljenja, potrebe i pritužbe.

Predstavnici radnika takođe treba da imaju odgovarajuće vreme i resurse da obavljaju svoju funkciju. Nacionalno zakonodavstvo u nekim zemljama sadrži odredbe o tome, ali detalji se takođe mogu odrediti sporazumom sa poslodavcem.

Predstavnici radnika treba da koriste plaćeno radno vreme, da imaju pristup salama za sastanke, komunikacionoj opremi i drugim neophodnim resursima, kao i da imaju mogućnost da posećuju različite prostorije preduzeća i održavaju redovan kontakt sa radnicima. Takođe bi trebalo da imaju pravo na plaćeni odmor za edukaciju.