7. CELINA: Radni odnosi u poljoprivredi

Poljoprivredni sektor zapošljava oko 10 miliona radnika u EU i čini oko 1,4 odsto BDP-a (2022). Njegova relativna veličina u BDP-u i ukupnoj zaposlenosti, kao i struktura sektora i njegovih glavnih proizvoda, variraju među državama članicama, ali je strateški važan za sve zemlje.

U pogledu poslovanja i uslova rada, poljoprivreda je veoma raznolik sektor, i uključuje porodična gazdinstva i veoma male kompanije, kao i velike nacionalne i multinacionalne kompanije.

U većini zemalja postoji jaka dominacija malih, porodičnih farmi, koje zapošljavaju samo članove porodice ili dodatno samo manji broj sezonskih radnika. Prema Eurostatu, 2016. godine devet od deset poljoprivrednih radnika u EU bili su ili vlasnici farmi ili članovi njihovih porodica.

Međutim, u svim zemljama postoje i velike poljoprivredne kompanije. Pravni okvir o učešću radnika u većini zemalja odnosi se samo na veće kompanije, koje obično čine samo malu manjinu ukupno zaposlenih u poljoprivredi.

Radne odnose u poljoprivredi karakteriše visok udeo nesigurnih pa čak i nelegalnih uslova rada, posebno za sezonske radnike i radnike migrante koji imaju značajan udeo u njenom zapošljavanju.

Uslovi rada su veoma raznovrsni, ali je rad često fizički zahtevan i pod uticajem vremenskih uslova, sezonskih uslova i stepena mehanizacije.

Poljoprivreda beleži više nesreća i bolesti na radnom mestu nego većina drugih sektora, a razlozi za to su, između ostalog, intenzivan fizički napor, upotreba mašina i hemikalija i izloženost prirodnim elementima.

U većini zemalja u sektoru postoje sindikati i udruženja poslodavaca i oni su ključne zainteresovane strane u učešću radnika. Postoje i razne druge organizacije, kao što su komore, udruženja i zadruge, koje zastupaju interese poljoprivrednih proizvođača.

Zbog strukture sektora i uslova zapošljavanja, poljoprivreda ima nisku stopu sindikalizacije u poređenju sa industrijskim i uslužnim sektorima.